312 vežbe za meridijane
Profesor Džu Congsjang (93 godine) ima vitalnost i snagu čoveka upola mlađeg. U nekoliko malih i oronulih soba koje se nalaze u blizini drevnih zgrada u Pekingu, stari doktor je tvrdoglavo opstajao u izučavanju meridijana i akupunkture više od 30 godina. Često kaže za sebe da je izdajica zapadne medicine. Od 1950. godine je predavao fiziologiju, osnovni medicinski predmet, pri Pekinškom saveznom medicinskom koledžu i bolnici, a odluka koju je doneo 1973. godine mu je promenila život. Te godine ga je inspirisala inicijativa premijera Džou Enaija koji je pozvao medicinske eksperte da pojasne istraže teoriju akupunkture. U to vreme, tadašnji predsednik Nikson je posetio Kinu 1972. godine i prisustvovao je operaciji srca koja se odvijala uy pomoć akupunkturne anestezije. Džu se priključio grupi za istraživanje akupunkturnih meridijana Instituta biofizike u okviru Kineske Akademije nauka.
Meridijani i akupunkturne tačke su otkrivene pre 2500 godina u Kini. U Hung Di Neiđingu (Medicinski klasik Žutog cara), jednom od najvažnijih medicinskih klasika, zabeležno je da meridijani imaju funkciju „poboljšanja cirkulacije Xue i Qi (krvi i životne energije) i balansiraju jin i jang“ i da „odlučuju o životu i smrti i tretiraju stotine bolesti“. Otkriveno je da su meridijani opšti kontrolni sistem ljudskog tela i da imaju funkciju prevencije bolesti i poboljšanja zdravlja i dugovečnosti. Danas, kao i nekada, doktori TKM (tradicionalne kineske medicine) ubadaju akupunkturne igle u akutačke na meridijanima kako bi tretirali disbalanse i bolesti telu. Ipak, postojanje meridijana je uvek bilo pod znakom pitanja za zapadnu medicinu.
Kako bi se dokazala teorija meridijana, doktor Džu i njegove kolege su provele više od 10 godina u istraživanjima i eksperimentisanju uz pomoć modernih metoda kako bi se demonstriralo biofizičko postojanje meridijana.
Tokom 1980. godine, istraživači su uspešno dokazali postojanje 14 meridijana u ljudskom telu uz pomož biofizičkih metoda. Nalazi su se u potpunosti poklapali sa linijama meridijana zabeleženim još u davna vremena.
Za sve skeptike, doktor Džu je ponosno demonstrirao dva pokazna testa. Koristio je mali čekić kojim bi lupkao različite delove lakta sve dok pacijent ne bi čuo jak zvuk koji se merio uređajem sličnim stetoskopu. Džu bi tu tačku označio crvenom bojom. Linija crvenih tačaka obeležena istom metodom (lupkanje i čekić) je, prema Džuu, i pozicija prostiranja meridijana. Onda bi postavio dve elektrode na liniju i stimulacija strujom bi se osetila. Kad jedna od elektroda ne bi bila postavljena na liniji, ne bi se ništa osetilo. To je, kako je govorio Džu, bio dokaz da linija meridijana ima najniži električni otpor.
Čak i nakon objavljivanja rezultata, naučnici nisu promenili svoj skeptični odnos prema ovim teorijama. Debata o meridijanima i efikasnosti akupunkture i svim tretmanima i praksama baziranim na njima se i dalje vodi u naučnim krugovima, a interpretacije variraju. U drevnim vremenima, meridijan je predstavljao filozofski koncept koji su izmislili kineski lekari kako bi sumirali opšte funkcije ljudskog tela, prema Vu Genčengu, direktoru Instituta za istraživanje akupunkture, Šangajskog medicinskog koledža Fudanškog Univerziteta. Institut je akupunkturu istraživao decenijama.
„Verujemo da su funkcije meridijana blisko povezane sa nervima, ali je modernoj nauci nemoguće da pronađe materijalni ekvivalent meridijanima opisanim u davna vremena. Teško je zamisliti novi put u ljudskom telu“, kaže Vu.
Otežavajuća okolnost u daljem istraživanju je bilo stopiranje finansiranja od strane Instituta. Džu se nije predavao i osnovao je Pekinški Janhuang meridijan centar kako bi osmislio vežbu baziranu na teoriji meridijana koja bi pomogla ljudima da poboljšaju zdravlje i dugovečnost. Džu je nazvao ovu vežbu 3-1-2 metodom:
3 se odnosi na masažu tri akupunkturne tačke – hegu na dlanu, neiguan na podlaktici i cusanli ispod kolena.
1 se odnosi na abdominalno disanje, vid jednostavne ćigong vežbe (tu na – vežbe disanja) za koju je profesor Džu verovao da stimuliše meridijane koji prolaze kroz abdomen a koji su povezani sa hroničnim bolestima.
2 se odnosi na fizičku vežbu obe noge ali i tela. Džu je verovao da je jedna od najjednostavnijih i efikasnih vežbi spuštanje tela u čučeći stav i podizanje u ispravan stajaći položaj.
„Fizička vežba uključuje stimulaciju svih meridijana koji se prostiru u celom telu“, objasnio je Džu.
Prema njegovom viđenju, zdravstvene dobrobiti svih fizičkih vežbi dolaze u stvari od poboljšanja i balansiranja stanja meridijana i energije tokom procesa vežbanja. Dnevna vežba u trajanju od 25 minuta će održati ljude mladim i jakim, sprečiti i pomoći u tretiranju mnogih senilnih i teških bolesti, i doneti olakšanje i poboljšanje stanja kod uobičajenih disbalansa i bolesti. Tokom poslednjih 17 godina, Džu je trenirao preko 10000 ljudi, najviše starijih. „Iako je popularizacija vežbe spora, dobijam dragocene informacije i dokaze od njih da im vežba prija i da poboljšava zdravlje“, rekao je Džu.
Džang Javen (74), je tipičan korisnik ovih vežbi. Ona je bila univerzitetski profesor i dugo je bolovala od hipertenzije i artritisa, zbog čega često nije mogla da spava. Ona tvrdi da joj se zdravlje umnogome poboljšalo otkako vežba 312 metod. Sad je ubeđena da će doživeti stotu.
Džu je izvršio istraživanje na preko 8000 ljudi – 95% njih je patilo od hroničnih bolesti kakve su hipertenzija, koronarne bolesti, astme, dijabetesa i artritisa. Mnogi su doživeli velika poboljšanja nakon četvoronedeljnog vežbanja ove metode.
