Šta je to „zdravstveni ćigong“?

Zdravstveni Ćigong je metod prevencije, poboljšanja i očuvanja zdravlja. I mnogima bi to bilo dovoljno.

Međutim, iako na prvi pogled ovo jednostavno, ovo pitanje ipak zahteva malo složeniji odgovor.

Ćigong predstavlja jedno od kulturnih blaga Kine i ima iza sebe dugu i bogatu istoriju.  Kao posebna vrsta psihofizičke vežbe, ima veliku ulogu u kineskim metodama poboljšanja i očuvanja zdravlja kao i u tradicionalnoj kineskoj medicini.

Ćigong, Jangšeng, Daojin…

Za početak da pojasnimo samo ime ćigong. Ćigong se sastoji iz dve reči – ći što označava životnu energiju i gong što označava uspeh, rad, dostignuće. Ćigong predstavlja širok spektar psihofizičkih vežbi koji datira i 5000 godina u prošlost i jedan je od prvih holističkih (ali i fitnes) sistema treninga za poboljšanje i očuvanje zdravlja. Kao što nam je rekao profesor Džang Ming Lijang, naš učitelj Liju C Đue zdravstvenog Ćigonga(Liu Zi Jue), postoji oko 84000 sistema/formi budističkog i oko 3600 sistema/formi taoističkog Ćigonga sa različitim primenama i namenama!

 

Amajlija sa uputstvima za ćigong vežbe i činija koja pokazuje primitivni ćigong ples-Da Vu, kultura Mađijao naroda, stara oko 5000. godina u Ćinghai provinciji

 

 

Sama kovanica Ćigong(iako sama po sebi stara)veću upotrebu doživljava tek u poslednjih 150-200 godina.

Starija imena praksi za prevenciju, očuvanje i poboljšanje zdravlja su Daoyin i Yangsheng.Ime Daoyin se može slobodno prevesti kao „vođenje i usmeravanje(ćija, životne energije, daha)“, dok Yangsheng možemo prevesti kao „staranje(briga) o životu“.  Sama imena su već odredila i namenu veštine.

Razvoj Ćigonga i podela

Od svog nastanka do danas sistemi Ćigong  vežbi su se praktikovali od strane običnih ljudi, Budista, Taoista, praktikanata borilačkih veština ali i lekara tradicionalne medicine, sve u svrhe prevencije, poboljšanja i očuvanja zdravlja, jačanja organizma ali i lečenja. Svaka od ovih grupa je naučene Ćigong sisteme treninga prilagođavala sebi i svojim potrebama.

Može se reći da danas postoji nekoliko osnovnih grupa Ćigong treninga, podeljenih na osnovu postavljenih ciljeva:

  • zdravstveni Ćigong
  • terapijski, medicinski Ćigong
  • Ćigong za postizanje višeg duhovnog stanja i
  • Ćigong namenjen borilačkim veštinama i jačanju tela.

Prema obliku aktivnosti se deli na:

  • statični
  • dinamički
  • meditativni i
  • Ćigong koji zahteva dodatne elemente(biljke, masažu, posebnu ishranu…).

Prema načinu treninga Ćigong sisteme možemo podeliti na:

  • Waigong – razvoj spoljašnje snage i energije
  • Neigong – razvoj unutrašnje snage i energije

Mnogi Ćigong sistemi koji, na prvi pogled, deluju da samo rade na razvoju snage i koordinacije pokreta(Waigong), uz upotrebu drugačijih uputstava, koji se tiču kontrole disanja, vizuelizacije i imaginacije, predstavljaju i rad na unutrašnjoj snazi i energiji (Neigong).

Sve ovo je, naravno, veoma gruba podela. Zašto „gruba“? Jednostavno, zato što osnove Ćigonga, Jin/Jang teorija i teorija 5 elemenata promene, ističu konstantno kretanje i međusobno prožimanje. Tako ne možemo govoriti o isključivo „statičnom“ Ćigongu pošto se procesi neophodni za funkcionisanje organizma i dalje dešavaju iako je telo naizgled mirno. To se može reći i za „dinamički“ Ćigong koji u sebi sadrži i smirenost, staloženost uma i pojedinih mišićnih grupa dok su, istovremeno, na drugom mestu telo i um aktivni, kao i za Waigong i Neigong, Ćigong namenjen postizanju višeg duhovnog stanja i ćigong namenjen borilačkim veštinama i jačanju tela. Ukoliko neko vežba jednu „vrstu“ Ćigonga, vrlo je verovatno da će dugotrajnim vežbanjem dostići i efekte i dobrobiti koje bi imao ukoliko je vežbao drugu „vrstu“ Ćigonga.

Sve je međusobno prožeto i neodvojivo. Klasifikacija je samo data kako bi istakla glavne efekte određenih praksi i načina vežbanja koji su se zadržali do današnjih dana.

New Age i Ćigong

 

Ćigong (Daojin, Jangšeng) tehnike ostaju dosta nepoznate van granica Kine dosta dugo. Tek se krajem 19. veka pojedinci upoznaju sa ovim veštinama, da bi pravi bum i procvat doživele od polovine 20. Veka dolaskom mnogih kineza u SAD i zapadnu Evropu. Neki od njih su bili i majstori Taiđi Ćuena, Ba Gua Džanga, raznih stilova kung fua ali i Ćigonga. Mnogi od njih i nisu bili majstori, ali su vežbali kod kuće i znali ponešto o veštinama. U cilju preživljavanja, svako ko je ponešto znao o pomenutim veštinama je otvarao klub ili školu i prikupljao određeni broj interesenata.

Jačanje New Age pokreta kao i  poplava kung fu filmova niske produkcije, kao i literature koji su za temu imali nadljudske moći (Ći, životne energije koja se mogla manifestovati) onih koji vežbaju kung fu i Ćigong, doprinosi još većoj popularnosti ovih veština.

Međutim, neminovno je da sve što postane popularno doživi i pad kvaliteta kako bi se zadovoljila tražnja tržišta.Osnovno nerazumevanje terminologije je dodatno doprinelo mistifikaciji i širokoj popularnosti ovih veština. Pre svega, Ći, životna energija se drugačije shvata kod naroda Istoka. U glavi prosečnog zapadnog čoveka, pri pomenu „energije“ i pokreta, stvaraju se slike čarobnjaka, magijskih obreda i munja koje izbijaju iz prstiju.

Reklamiranje veština kao  „skup vrlo laganih pokreta, meditacije i disanja koji vrlo brzo i bez napora dovode do izuzetnih rezultata“ je bio dodatni podstrek već lenjim ljudima Zapada da se priključe i oprobaju ove veštine. Priučeni „učitelji“ raznih veština su vrlo brzo uvideli ovo i, na vrlo jednostavan način, obezbeđivali sredstva za sopstveni život šireći mistifikovanu verziju veštine, prilagođenu ljudima druge kulture.

Ovo je poznato svima koji su imali prilike da posete Kinu. Kineska hrana u Kini je drugačija od hrane u kineskim restoranima „kod kuće“ i prilagođena je ukusu lokalnog potrošača.

Pomislite samo kroz koliko je izmena i prilagođavanja prošla veština Ćigonga …

Ova vrsta obezvređivanja i mistifikacije veština nije zaobišla ni Kinu.

Pravi bum Ćigong „učitelja“ i „majstora“, Kina je doživela od sredine 80.-tih skoro do kraja 90.-tih godina 20. veka. Veliki broj „spiritualnih“ vođa je okupio oko sebe dosta ljudi koji su bili kao omađijani i primenjivali neke, u najmanju ruku, čudne metode. Pogledajte fotografije sa seminara nekog „Ćigonga“ u Kini održanom početkom 90.-tih u kome učesnici imaju šerpe na glavi:

Ili fotografiju iste te grupe ljudi u parku u Pekingu:

kao i fotografije sa skupova na kojima su se ljudi sa invaliditetom volšebno podizali na noge i bacali štake:

 

 

 

 

 

Mnogi su, sa druge strane bili „očarani“ primerom drugog ekstrema i praktično cirkuskih trikova majstora spoljašnjeg ili tvrdog ćigonga:

 

 

 

 

 

Sličnu pojavu tih godina smo i mi doživeli najezdom mnogih iscelitelja i poznavaoca „tajnih znanja“ koji su imali, i dalje imaju, dosta sledbenika. Isto važi i za polje ćigonga u Srbiji i regionu.

Nastanak zdravstvenog ćigonga

U nastojanju da spreči dalje obmanjivanje naroda, kineska vlada je 2001. godine, u saradnji sa nadležnim Ministarstvom za sport, uz podršku Olimpijskog komiteta Kine i asocijacije Sport za sve, osnovala Kinesku asocijaciju zdravstvenog Ćigonga čiji je cilj:

  • standardizacija 4 tradicionalna ćigong sistema – Ji Đin Đing, Vu Ćin Ši, Liju C Đue i Ba Duan Đin, a kasnije i 5 drugih sistema
  • demistifikacija veština ćigonga putem ispitivanja u kliničkim ustanovama i Univerzitetima sporta i fizičke kulture
  • promocija i popularizacija zdravog načina života uz standardizovane tradicionalne Ćigong vežbe
  • uključivanje ostalih zemalja u kojima postoji interes za zdravstveni Ćigong i promocija i obuka instruktora  zdravstvenog Ćigonga
  • osnivanje Internacionalne federacije zdravstvenog Ćigonga

Asocijacija je standardizovala devet sistema, u prvom krugu:

  • Yi Jin Jing (Ji Đin Đing–promena mišića i tetiva)
  • Wu Qin Xi (Vu Ćin Ši–igra pet životinja)
  • Liu Zi Jue (Liju C Đue–šest načina izdaha ili šest lekovitih zvukova)
  • Ba duan Jin (Ba Duan Đin–osam delova svile ili brokata)

a kasnije, u drugom krugu, i sistemi:

  • Shi Er Duan Jin (Š Ar Duan Đin–dvanaest delova svile ili brokata
  • Taiji Yangsheng Zhang (Taiđi Jangšeng Džang-ćigong sistem sa štapom)
  • Shi Er Fa (Š Ar Fa-dvanaest metoda)Mawangdui (Mavangdui-sistem ćigonga osmišljen prema svilenom svitku)
  • Da Wu(Da Vu-veliki ples)

Ovi sistemi se nazivaju zajedničkim imenom „zdravstveni ćigong“ kako bi se odvojila od postojećih praksi ćigonga i kako bi naglasila činjenicu da su ovi Ćigong sistemi:

  • rezultat rada preko 200 stručnjaka-profesora fizičke kulture, majstora tradicionalnog Ćigonga i vušua, lekara tradicionalne kineske medicine ali i specijalista zapadne medicine, istoričara i mnogih drugih – u periodu od 8 godina. Stručnjaci su uzeli u obzir različito izvođenje, principe i teoriju svakog pojedinačnog tradicionalnog sistema i kondenzovali ih u jedan sistem.
  • svi sistemi su  standardizovani od strane Pekinškog, Šangajskog i Vuhanskog Univerziteta sporta i fizičke kulture, te sistemi imaju precizno propisane pokrete, principe, način disanja i koncentracije i vizuelizaciji
  • svi sistemi su ispitani i dokazani u kliničkim uslovima i na navedenim Univerzitetima na preko 5000 ispitanika
  • zdravstveni Ćigong je postao 62. oficijelno priznati sport u Kini. Rame uz rame sa najpoznatijim ćigong sistemima koji ujedinjuju pokrete tela, kontrolu disanja i uma, zdravstveni Ćigong je sada deo ogromnog znanja tradicionalnog kineskog Ćigonga.
  • zdravstveni Ćigong je namenjen prevenciji, poboljšanju i očuvanju zdravlja i treba ga razlikovati od medicinskog ili terapeutskog Ćigonga koji je namenjen lečenju. Zdravstveni ćigong se može upotrebljavati i u terapeutske svrhe, naravno uz prethodno savetovanje ličnog lekara ili specijaliste. Prilikom uključivanja metoda zdravstvenog Ćigonga u terapiju, ne treba prekidati sa uzimanjem propisanih lekova ili tako nešto učiniti isključivo po savetu lekara.

Klasifikacija zdravstvenog Ćigonga kao sporta ne znači automatski i da je sve ono što se prenosilo tradicionalnim sistemima izgubilo i da je jedan ili drugi način manje vredan ili da je prenos tradicionalnog znanja zapostavljen i izbačen!

Ili da, ukoliko je nešto sport, mogu da ga vežbaju „prvenstveno mlađi pošto je to teže od tradicionalnog Ćigonga“ ?!?

Kroz standardizaciju, kondenzovanje znanja u jedan sistem i sportsku klasifikaciju, učinjen je veliki korak ka popularizaciji i prilagođavanju ovih veština svim starosnim grupama. Predstavljanje zdravstvenog ćigonga kao oblik prvog holističkog fitnesa je pridobio simpatije velikog broja ljudi. Samo u Kini ima preko milion registrovanih vežbača ovih sistema.

Učinjen i veliki korak ka profesionalizaciji ljudi koji prenose ove veštine, osiguravajući prenos tradicionalnog znanja na jedan bezbedan način, bez mistifikacija i uplitanja mnogih drugih teorija koje su se pojavile u poslednje vreme a imaju „sličnosti“  sa Ćigongom-razne vibracione teorije, sistemi, „razmišljaj pozitivno i desiće se“ pristupi.

Kako smo probali da objasnimo, pozitivno razmišljanje i gledište je sasvim u redu ali ne možemo očekivati da će se stvari same od sebe desiti samo ako mi to želimo. Potrebna je i akcija koja će dati osnovu i potporu našem pozitivnom stavu i to će i dati rezultate. Plastično objašnjeno, nećemo brže trčati ukoliko intenzivno razmišljamo o tome-moramo trčati svakodnevno.

Tako je i sa zdravstvenim Ćigongom. Svakodnevni trening, koordinacija pokreta, daha i uma, uz stručno vođen trening će dovesti do rezultata.

Do kakvih, to zavisi isključivo od nas, naše volje da radimo, vežbamo, jačamo telo i duh, razvijamo se i svojim primerom pokažemo i drugima da je uz svakodnevno zalaganje lako doći do rezultata.

Kako kaže stara poslovica: „Sto dana treninga je disciplina, hiljadu dana treninga je fino doterivanje“ .

Zdravstveni Ćigong u svetu

Internacionalna federacije zdravstvenog Ćigonga je osnovana 22. septembra 2012.godine, a naš savez je bio jedan od osnivača.

 

 

 

 

 

Osnivačka konferencija je dobila podršku i Ministarstva za sport NR Kine, Olimpijskog komiteta Kine, kao i predstavnika lokalne vlasti Hangdžoua i provincije Džeđijang.

Skupštini i konferenciji je prisustvovalo vise od 95 predstavnika 35 zemalja sveta čime je učinjen veliki korak ka profesionalizaciji instruktora, kao i standardizaciji prenosa znanja i sistema učenja, zaštiti autorskih prava i korišćenju naziva „zdravstveni Ćigong“, popularizaciji i širenju sistema zdravstvenog ćigonga putem organizacija javnih manifestacija i takmičenja.

Nadamo se da smo makar malo približili pojam zdravstvenog Ćigonga i nastojanja matične federacije i Ćigong saveza Srbije.

Naravno da svako ima pravo na svoje viđenje,  u skladu sa sopstvenim iskustvom, i da će na kraju svako odabrati određenu aktivnost koja odgovara sposobnostima i interesovanjima.